Добровољно ватрогасно друштво У Б.Башти основано је као чета први пут 1933.године у време кад је на чело Среза рачанског дошла амбициозна група људи на челу са Луком Б. Петковић, трговцем и председником општине. Исти човек био је један од оснивача и први председник Друштва. Драгутин Козловски (по народности Рус) био је први заповедник. а Милосав Радосављевић секретар.Чета је бројала око 50. униформисаних ватрогасаца. Прву заставу са грбом Краљевине са једне и иконом СВ.Ђорђа с друге стране, даривао је Милоје Рајаковић трговац из Перућца, министар у тадашњој влади.

У годинама уочи Другог светског рата, Ватрогасна чета изборила је на такмичењу Дринске бановине пласман за у чеће у финалном такмичењу у Љубљани где су освојили прво место. Ђорђе Пилчевић у монографији „Ватрогаство златиборског округа“ између осталог пише: „После овог успеха, какав бајинобаштански ватрогасци више никад у својој историји нису поновили, вођа екипе-председник Лука Петковић, тадашњи председник општине, обавестио је одређене људе у Бајиној Башти. Одушевљени успехом који су постиглињихови ватрогасци, Бајинобаштани су приредили незаборавну добродошлицу, што потврђује сачувана фотографија са великим насловом Добро нам дошли“

У току Другог светског рата Друштво се истакло у гашењу објеката, запаљених у више наврата дејством немачке авијације. У истом периоду уништен је већи део  архиве ДВД

Године 1946. бележе се прве организоване активности ватрогасаца у Б.Башти а 15.децембра 1949 године обнавља се рад Друштва под именом „Аљо Акановић” по предратном члану Ватрогасне чете, обућарском раднику командиру партизанског вода, који је страдао 1942.године.

Друштво активно обнавља рад почетком педесетих година и истиче се бројним активностима на плану заштите од пожара и свеопштем културном и друштвеном животу мале вароши. Остали су упамћени првомајски уранци, бакљаде за дан ослобођења, ватрогасне забаве и слично.

Први професионални ватрогасац, истовремено и командир Добровољног ватрогасног друштва био је Петар-Перо Ракић (1928-1991) који је организовао добровољце, а истовремено увео у посао више професионалних ватрогасаца и функцију старешине обављао до 1978.године.

Ова генерација послератних добровољаца, посебно се истицала по хуманости и пожртвованости након елементарних несрећа: земљотрес у Скопљу 1967 и поплаве у Свилајнцу 1972.

Године 1982. професионални део ДВД уредбом Владе припаја се МУП-а, касније Батаљону Ужице, али су нераскидиво повезани професионалци и добровољци. У годинама 1980-1995  када је дужност командира ДВД обављао Недељко Ракић, ступила је у чланство трећа генерација добровољних ватрогасаца, који су остали упамћени по рекордним учешћима на интервенцијама. Подаци сачувани у архиви ДВД показују однос учешћа професоналних ватрогасаца и чланова ДВД на интервенцијама, који је у просеку био 3:1 у корист добровољаца. Персоналном попуном радних места у Ватрогасном оделењу МУП-а, тај однос је временом измењен.

Ова генерација изборила је пласман на више републичких ватрогасних такмичења.

Од већих манифестација ДВД је било носилац организације Трећег сусрета пионира ватрогасаца Србије 1983.године у Бајиној Башти са 1500 учесника и регионалних ватрогасних такмичења у више наврата.

Скупштина ДВД од 31.03.2006.године доноси одлуку о промени назива у  ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО БАЈНА БАШТА