Показна вежба из 1983. године

Док је ватре, биће и ватрогасаца, говорио је Пера Ракић, који је пуних 30 година био командир Добровољног ватрогасног друштва у Бајиној Башти

Човек се заиста пријатно осећа што има прилику да пише о легенди Бајинобаштанског друштва, Пери Ракићу и Добровољном ватрогасном друштву.

Мала је разлика о њиховом рођењу. Пера је рођен 1928. године а Добровољно ватрогасно друштво 1933. године. И он и друштво имали су пуно проблема од рођења. Година мало, а искушења на претек. Он, без оца, са мајком и 5 сестар и браће, а друштво је располагало са скромним материјалним средствима: ручне пумпе и двоколица са бурадима за воду.

Тако се развијао он, цепајући дрва да би зарадио за ново одело, за породицу…

После рата Пера је био први командир и ту функцију обављао 30 година. Као врло вешт, племенит и талентован ватрогасац окупљао је људе сличних одлика. Међу ветеране тог доба сврставају се : Влаја Лазаревић, Милисав Карадаревић, Љубо Недељковић, Ђорђе Јовановић и многи други који су успешно гасили пожаре пилане “Црног врха”, Инвалидског дома, шуме у “Звезди”…

Пионир кајакашког спорта, израђујући сам кајаке себи и другима безброј пута је заронио у плаховиту Дрину спашавајући туђе животе ризикујући свој живот. И не само то. Сто пута је дао крв и спасао сто живота.

Стекао је породицу, али иста га сасвим није освојила. Необично се предавао друштву, пријатељима, чаршији. Његовом заслугом саграђен је Ватрогасни дом и опремљена професионална ватрогасна јединица.

Оснивањем професионалне ватрогасне јединице ДВД је у погледу гашења пожара и спашавања људи и имовине угрожених пожаром и другим непогодама, није изгубио на значају. Напротив, статистика показује да је у просеку на интервенцији било један професионалац а три добровољца.

Поред основних задатака, може се рећи да су ватрогасци носиоци културно – забавних манифестација. У живом сећању се “Првомајске прославе”, бакљаде, параде и јавне показне вежбе.

Непремостив јаз међу генерацијама газио је као од шале. Врло омиљен и популаран међу омладином и својом децом, укључио је подмладак као генерацију будућности ватрогаства.

Али, као велики весељак, и оштрог језика, једног дана су га сменили. Запамтио сам тада шта ми је рекао: „Они су ме слушали, а после саслушавали.“

А да крв није вода од 1980. године до данас, показало је време. Од те године функцију командира Ватрогасног друштва врши виши ватрогасни официр Недељко Ракић који је и командир професионалне јединице Ватрогасног одељења МУП-а.

ДВД у континуитету ради и до данашњих дана са врло израженим тешкоћама у последње време. Недовољно средстава за финансирање основних делатности доприноси недостатку подмладка и дружењу добровољних ватрогасаца кроз обуку, такмичења и манифестације.

Међутим, Пера је говорио: “Док је ватре биће и ватрогасаца!“

Кад после обављеног посла седи испред „Европе“ и кад га питају шта ради, он одговори: „Боље је кад не радим!“

Његови најближи кажу да им је оставио неизмерни капитал: лепу реч, благостање и пуно хвале за сваког ко га је познавао. А таквих је много…

Милија Ђокић

Погледајте показну вежбу из 1983. године