Бајина Башта - Град домаћин

Бајина Башта је град у западној Србији, на десној обали реке Дрине, испод планине Таре и седиште истоимене општине у Западној Србији. Налази се на 43.57' северне географске ширине и 19.33' истоцне географске дужине. Општина има по попису 2002.год 29.049 а у самом граду живи 9.525. Површина општине је 670 км2. Насеље је настало на надморској висини од 257 метара, а клима је умерено континентална. Некада преиферни и полузатворени регион   временом је постао значајан центар шумарства, електропривреде и туризма Србије.

Бајина Башта је повезана асфалтним путевима преко превоја Кадињача ( 880 м ) са Ужицем у дужини од 40 км, који је  средиште Златиборског округа, преко превоја Дебело брдо ( 1090 м ) са Ваљевом у дужино од 66 км, и даље са Београдом који је удаљен  170 км од Бајине Баште. Долином Дрине Бајина Башта је повезана са Љубовијом, Лозницом и Шапцом.

За потребе развоја туризма, али и за потребе спортских активности и такмичења у Бајиној Башти је изграђени су бројни спортски објекти : градски стадион са тартан стазом, халаза за спортове који се обављају у оваквом простору и игралишта за мале спортове на отвореном.

Најстарији део чаршије Бајине Баште који је сачуван до данас потиче са краја XIX века. Најлепше грађевине ипак из међуратног периода. Трговци, предузетници и кафеџије подижу зграде за становање и пословне просторе. Када се томе додају јавне, културне и здравствене грађевине добија се слика добија се слика највећег дела и данашњег градског језгра. 

Текст о Бајиној Башти из "Гласа јавности"

Мало је у овој нашој земљици Србији таквих места на којима су и Бог и природа народу, на тако мало простора, подарили толико лепоте и толико рајских украса као што је то случај са варошицом Бајина Башта и са простором око овог града. Мало је на овим просторима и таквих складних, вешто укомпонованих урбаних целина као што је сам град Бајина Башта који је некако сав утонуо у зеленило у питомој долини поред Дрине, па остаје нејасно како је толико кућа, зграда, ниских солитера, широких улица могло да никне на том простору, а да он ипак мало изгуби од оног исконског, природног…

И кад се све то сагледа, не зна се је ли лепши сам град, или је лепша Дрина што тече испод града, или дринска језера, или предивна планина Тара са националним парком и у свету јединственом Панчићевом омориком, коју је чувени биолог открио 1875. године, на стрмим падинама клисуре Бијелог Рзава...

Бајина Башта је град у коме данас живи десетак хиљада становника, у општини их је око 29.000. Град је на 245 метара надморске висине, и са ове готово приморске висине, за двадесетак минута вожње стиже се у планинско поднебље Таре, на хиљаду метара над морем. На Калуђерским барама, на пространој висоравни на 900 метара, на најлепшем делу Таре су објекти Војне установе "Тара", хотели "Оморика", "Јавор", "Бели бор" са око 1.000 лежаја. Десетак километара од Бајине Баште је Перућац са језером на Дрини, а серпентинама које вијугају кроз врлети и литице Козјих стена од Перућца, небу под облаке, стиже се до Митровца и до Заовина где је прекрасно Заовинско језеро. Лепоте самог пута окаченог о литице, језера, села, тешко је речима описати, то треба видети…

Бајина Башта је постала и град познатих атлетских митинга, рели такмичења, светског првенства у лову на младицу. Историја и судбина одредили су недавно овом граду да после много деценија постане поново погранични град, али ко зна, можда је то и добро, можда су једна од врата која Србију воде ка Европи управо у Бајиној Башти.