ДВД - данас
Данас ДВД броји преко 200 чланова: редовних, помажућих и
почасних.
ДВД у свом саставу има Оперативну ватрогасну јединицу стручно
оспособљену и материјално и технички опремљену за гашење пожара и
спасавање људи и имовине угрожених пожаром и другим елементарним
несрећама.
Значајно је подмлађиваље оперативне ватрогасне јединице и
обучавање ватрогасаца из редова средњошколске омладине. У 2006. години
учлањено је 19. нових чланова за које је организован Курс и полагање
испита за звање ватрогасац.
ДВД поседује све услове за обављање активности из Законом
прописаних делатности: Обучавање радника по Чл.24. Закона о заштити од
пожара, одржавање курсева и припрему за полагање за звања у
добровољном ватрогаству, пружање стручне помоћи из области заштите од
пожара, сервисирање ватрогасне опреме.
Ватрогасни дом изграђен 1976.године и значајно реновиран
2005., подједнако користе радници Оделења за заштиту и спасавање МУП
Србије и чланови ДВД који поседују већину опреме и простора.
Од 1987. године у оквиру ДВД ради Клуб 93.који је отворен
свакодневно за чланове.
ДВД слави Крсну славу Светог Ђорђа победоносца и том приликом
организује традиционално Ђурђевдански уранак са свим ватрогасцима за
све Бајнобаштане.
ДВД сарађује са свим удружењима и организацијама исте и
сличне програмске оријентације.
|
ДВД - историјат
Добровољно ватрогасно друштво БАЈНА БАШТА основано је као
чета први пут 1933.године у време кад је на чело Среза рачанског дошла
амбициозна група људи на челу са Луком Б. Петковић, трговцем и
председником општине. Исти човек био је један од оснивача и први
председник Друштва. Драгутин Козловски (по народности Рус) био је први
заповедник. а Милосав Радосављевић секретар.Чета је бројала око 50.
униформисаних ватрогасаца. Прву заставу са грбом Краљевине са једне и
иконом СВ.Ђорђа победоносца с друге стране, даривао је Милоје
Рајаковић трговац из Перућца, министар у тадашњој влади.
У току Другог светског рата Друштво се истакло у гашењу
објеката, запаљених у више наврата дејством немачке авијације. У истом
периоду уништен је већи део архиве ДВД
Године 1946. бележе се прве организоване активности
ватрогасаца у Б.Башти а 15.децембра 1949 године обнавља се рад Друштва
у новој социјалистичкој држави и чета добија назив све до 2006. “Аљо
Акановић” по предратном члану Друштва, обућарском раднику командиру
партизанског вода који је страдао 1942.године.
Први професионални ватрогасац, истовремено и командир
Добровољног ватрогасног друштва био је Петар-Перо Ракић (1928-1991)
који је организовао добровољце, а истовремено увео у посао више
професионалних ватрогасаца и функцију старешине обављао до
1978.године.
Године 1982. професионални део ДВД уредбом Владе припаја се
МУП-а, касније Батаљону Ужице, али су нераскидиво повезани
професионалци и добровољци. У годинама 1980-1995 када је место
командира ДВД и професионално преузео Недељко Ракић однос на
интервенцијама био је у просеку 3:1 у корист добровољаца. Персоналном
попуном радних места у Ватрогасном оделењу тај однос је промењен и
данас професионални ватрогасци завршавају више од 90% интервенција.
Од већих манифестација ДВД је било носилац организације
Трећег сусрета пионира ватрогасаца Србије 1983.године у Бајиној Башти
са 1500 учесника и регионалних ватрогасних такмичења у више наврата.
Ватрогасци ДВД учествовали су у хуманитарним акцијама након
елементарних несрећа: Рашчишћавању рушевина после земљотреса у Скопљу
1967.године и спасавању од поплава у Свилајнцу 1972.године.
Скупштина ДВД од 31.03.2006.године доноси одлуку о промени
назива у ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО БАЈНА БАШТА, а
функцију командира у наредном мандату преузео је Петар Ракић. Иначе у
ДВД-У, породична традиција од две и више генерација није редак пример.
|